PARALIZOVANOM MUŠKARCU U BRITANIJI UGRAĐEN MASKOV MOŽDANI ČIP: Sebastijan opisao iskustvo kao MAGIČNO: „Samo pomislim i to se desi“
Jedna od prvih osoba u Velikoj Britaniji koja je primila moždani čip Ilona Maska opisala je iskustvo kao „magično“ i veruje da bi tehnologija mogla da transformiše živote ljudi sa teškom paralizom.
Sebastijan Gomez-Penja, volonter u prvom britanskom ispitivanju uređaja Neuralink, ostao je paralizovan od vrata nadole nakon nesreće.
Jedan od sedam učesnika u ispitivanju
Vodeći neurohirurg u ispitivanju rekao je da je nivo kontrole koji čip nudi „zapanjujući“ i da će biti „prekretnica“ u medicini, izveštava Sky News.
„Vaš život se potpuno promeni kada iznenada ne možete da pomerite ud“, rekao je Gomez-Penja, koji je doživeo nesreću nakon završetka prvog semestra medicinskog fakulteta. „Ova vrsta tehnologije vam na neki način daje nadu.“
On je jedan od sedam učesnika u britanskom ispitivanju koje ima za cilj procenu bezbednosti i pouzdanosti uređaja.
Kako funkcioniše Neuralink čip
Tokom petočasovne operacije u Univerzitetskoj koledž bolnici u Londonu (UCLH), Sebu je u lobanju implantiran čip, povezan sa 1.024 elektrode implantirane u njegov mozak.
Iako su u proceduru učestvovali britanski hirurzi i Neuralink inženjeri, sam uređaj je implantirao Neuralink-ov R1 robot, koji je razvijen za postavljanje mikroskopskih elektroda u osetljivo moždano tkivo.
Elektrode, čije su niti oko 10 puta tanje od ljudske dlake, ubacuju se oko 4 milimetra u površinu Sebovog mozga, u područje koje kontroliše pokrete ruku. Nervni signali se prenose na čip, a podaci se bežično šalju na računar.
Tamo softver zasnovan na veštačkoj inteligenciji „uči“ da tumači signale, prevodeći Sebove namere da pomera ruke – koje su bile onemogućene nakon nesreće – u pomeranje kursora na njegovom laptopu ili telefonu.
„Samo pomislim i to se desi“
„Svi u mojoj situaciji pokušavaju da pomeraju bilo koji deo tela da vide da li postoji oporavak. Sada, kada samo pomislim da pomerim ruku, sjajno je videti da se nešto zaista dešava“, rekao je Seb. „Samo pomislite i to se desi.“
Tokom razgovora, Seb je demonstrirao tehnologiju kontrolišući kursor na ekranu svog laptopa. Brzo je listao stranice istraživačkog rada koji uči za univerzitetske ispite, isticao tekst i otvarao i zatvarao prozore, jednako brzo, ako ne i brže, nego neko ko koristi miš ili tačped.
„Ovo će promeniti pravila igre“
Njegovi lekari, iskusni neurohirurzi, bili su podjednako impresionirani. „Neverovatno je. Možete videti nivo kontrole koji ima“, rekao je Harit Akram, neurohirurg na UCLH i glavni istraživač britanskog ispitivanja.
Iako je projekat još uvek u ranoj fazi, Akram veruje da su rezultati obećavajući.
Kompaniji Neuralink je trebalo skoro 10 godina da razvije čip tehnologiju, hirurškog robota i alate veštačke inteligencije potrebne da ubede regulatore da je bezbedna za testiranje na ljudima.
Prvi uređaj je ugrađen američkom dobrovoljcu pre dve godine, a sada ga je ugradila 21 osoba u SAD, Kanadi, Velikoj Britaniji i UAE. Svi učesnici pate od teške paralize izazvane povredom kičmene moždine, moždanim udarom ili neurodegenerativnim bolestima poput ALS-a.
„Ova tehnologija će biti prekretnica za pacijente sa teškim neurološkim oštećenjima“, rekao je Akram. „Ovi pacijenti imaju vrlo malo opcija koje mogu zaista poboljšati njihovu nezavisnost, posebno u današnjem svetu koji je toliko zavisan od tehnologije.“
Budućnost Neuralinka
Rezultati ispitivanja još nisu objavljeni u recenziranim naučnim časopisima niti dostavljeni regulatorima. Neuralink je odbio da bude intervjuisan, ali je omogućio pristup ispitivanju.
Misija kompanije, kaže se, je da „vrati autonomiju onima sa nezadovoljenim medicinskim potrebama i otključa nove dimenzije ljudskog potencijala“.
Neki korisnici su već savladali tehnologiju do te mere da mogu da kucaju na virtuelnoj tastaturi „razmišljajući“ o pritiskanju tastera, dok su drugi koristili uređaj za kontrolu robotske ruke kako bi se hranili.
Pored ovog ispitivanja, koje cilja delove mozga odgovorne za kretanje, planirano je još jedno koje će ciljati regione odgovorne za govor, sa nadom da se on može vratiti ljudima koji su ga izgubili nakon moždanog udara ili druge povrede mozga.
Kompanija takođe planira da istraži mogućnost vraćanja vida slanjem podataka sa kamera, putem čipa, u centre za vid u mozgu.
Mask ima još veće ambicije
Ali osnivač kompanije Neuralink, Ilon Mask, ima još veće ambicije. Na jednom događaju prošle godine, izneo je ideju da korisnici mogu da povežu svoj uređaj sa robotom Optimus, koga proizvodi njegova druga kompanija, Tesla.
„Trebalo bi da budete u mogućnosti da imate potpunu kontrolu nad telom i senzorima robota Optimus. Tako da biste u suštini mogli da 'naselite' robota. Ne radi se samo o ruci, već o celoj stvari“, rekao je Mask. „To bi bilo prilično kul. Budućnost će biti čudna. Ali je nekako sjajna.“
Pre nego što uređaji budu odobreni za široku upotrebu, Neuralink će morati da sprovede veća ispitivanja kako bi dokazao njihovu dugoročnu održivost.